Сервисы

Черота Иван Алексеевич
Телефон
+375 17 350-21-76
Адрес г. Минск, ул. К. Маркса, 31, ауд. 53,
Адрес 220030
Должность:
доктор филологических наук, профессор

Высшее учебное заведение, которое закончил, специальность: Белорусский государственный университет; филолог; преподаватель русского языка и литературы.


Отрасли литературоведения, в которых работает и может выступать в качестве эксперта, оппонента: славянское литературоведение, литература народов зарубежных стран, русская и белорусская литературы.


Название кандидатской диссертации, год защиты, научный руководитель:   «Творчество М.А.Шолохова и литературный процесс Югославии (1956-1986)», 1986, научн. рук. - д.ф.н., профессор Хватов А.И.


Название докторской диссертации, год защиты:  «Беларуская літаратура ХХ стагоддзя і працэсы нацыянальнага самавызначэння», 1998.


Количество научных публикаций - более 550.


Лауреат Премии  Республики Беларусь «За духовное возрождение” (за 2003 г.), Международной премии имени Константина Острожского (Польша) за 1999 год; премии Союза писателей Сербии за 2000 год, премии журнала «Збиља /Reality” (СРЮ, Белград) за 2000 и 2006 гг.,Международной премии им. Достоевского (Сербия) за 2007 год, Всеправославной литературной премии «Богородица Троеручица» (сербский Фонд им. Иванки Милошевич (Чикаго, США) за 2011 год; награжден орденом Преподобного  Сергия Радонежского ІІІ степени ( 2002);  памятной медалью Союза словацких писателей ( 2003), орденом Святого Саввы III степени (Сербия,  2004 ), орденом Святого  Кирилла Туровского ІІ степени (2012); Золотым знаком Культурно-просветительского общества Сербии ( 2008), знаком “За большой вклад в литературу” (Беларусь, 2012), серебряной медалью «За заслуги» (Сербия, 2013). 


Профиль в Академии Google

COM_CONTACT_EMAIL
Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в браузере должен быть включен Javascript.

Основные научные и научно-методические публикации:

Тэорыя і практыка  мастацкага  перакладу. – Мінск: БДУ, 2011. – 124 с. 

Антологија белоруске поезије. Друго, проширено издање. – Београд: Српска књижевна задруга, 2012. – 231 с.  (На сербском языке)

Народ сербскі: яго абрады і звычаі, святы і святыні/ Другое выданне. Укладанне, каментарыі і агульная рэдакцыя.  - Мн.: РІВШ, 2012. – 117 с.

Ні на небе, ні на зямлі: казкі славянскіх народаў/ Уклад., прадм. і камент. І.Чароты / Пераклад калектыўны. – Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2013. – 208 с.

Падарунак ад усяго сэрца: казкі славянскіх народаў/ Уклад., прадм. і камент. І.Чароты/ Пераклад калектыўны. – Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2013. – 208 с.

Испод крила роде. Антологиjа савремене бjелоруске поезиjе. – Подгорица: УКП ЦГ, 2014. – 150 с. (На сербском языке)    

Беларусы пра Сербію і Югаславію = Белорусы о Сербии и Югаславии / Укладанне, прадмова і каментарыі Івана А.Чароты. ­ - Мінск: Белпрынт, 2015. – 312 с.

Белорусија и Србија: Трагом узајамног упознавања и деловања. – Шабац: Центар академске речи, 2016. – 290 с. ( На сербском языке).

Гісторыя славянскіх літаратур. Тыпавая  вучэбная праграма  для вышэйшых навучальных устаноў па  спецыяльнасці 1-21 05 04 “Славянская філалогія)ых курсаў па Пад рэдакцыяй І.А.Чароты. – Мн.: БДУ, 2013. – 51 с. (Калект.аўт.: Чарота І.А., Вострыкава А.У., Кабржыцкая Т.В.  і інш.)

Гісторыя славянскай  літаратурнай крытыкі. Тыпавая  вучэбная праграма  для вышэйшых навучальных устаноў па  спецыяльнасці 1-21 05 04 “Славянская філалогія) пад рэдакцыяй І.А.Чароты. – Мн.: БДУ, 2013. – 40 с. (Калект.аўт.: Чарота І.А., Вострыкава А.У., Кабржыцкая Т.В.  і інш.)

Гісторыя літаратуры краіны вывучаемай мовы (Гісторыя сербскай літаратуры). Тыпавая  вучэбная праграма  для вышэйшых навучальных устаноў па  спецыяльнасці 1-21 05 04 “Славянская філалогія) / Складальнік І.А.Чарота. – Мн.: БДУ, 2013. – 51 с.

Маці і Богамаці ў творах Максіма Багдановіча // Праваслаўе. № 17. 2012. С.80- 91. 

Между молотом и наковальней // Неман. 2012. № 1. С. 219-220.

Maxim   Bahdanovič ako pevec slovanstva a “neopakovatel’nej krásy” Bieloruska // Literárny (dvoj)týždenník. R. XXV. 29.02.2012. S.4. ( На словацком языке).

Maxim   Bahdanovič ako pevec slovanstva a “neopakovatel’nej krásy” Bieloruska / Z bieloruštiny preložila doc. PhDr Natália Korina, Csc // Pаrtokratizmus a demokracia  (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2012. S.5 –  18 ( На словацком языке).

Достояние только времен минувших?  (Мнения  академика Е.Ф.Карского о церковной унии) // Врата небесные. 2012. № 3. С. 7-8.

Россия и славянство. – Ословесить жизнь нашу // Православное книжное обозрение (Москва). 2012. № 5(18). С. 94-99. 

Белорусы и общерусское этнодуховное пространство (Православие как определяющий фактор самосознания) // „Русский мир – ХХ1 век“. Серафимовские чтения. – Ракитное – Воронеж, 2012. С. 43-54.

Вобраз жанчыны-маці ў творах Максіма Багдановіча // Царкоўнае слова. 2012, №21(517). С. 8-9.

О реально значимом и оптимальном статусе русского языка вне России // Слово. РУ: Балтийский акцент. 2012. № 2. С. 49-55.

Политика Европейского союза как фактор дезинтеграции научного и культурного пространства Европы //  Политика ЕС по отношению к союзному государству «Беларусь – Россия». Сборник материалов круглого стола (Минск, 11 мая 2012 года). – Минск: Бизнесофсет, 2012. С. 154-159.

Гонар і годнасць // Літаратура і мастацтва. 21.09.2012. С. 1.

“Што ні крану – усё боль”. Да 120-годдзя лаўрэата Нобелеўскай прэміі Іва Андрыча // Роднае слова. 2012. №9. С. 7-9.

Всемирно известный академик-славист Е.Ф.Карский – учитель Виленской гимназии // Карский Е.Ф. Православные святыни города Вильны. – Минск:   Братство в честь святого Архистратига Михаила, 2012. С. 26-31.

Об этнодуховном пространстве белорусов (Православие как определяющий фактор самосознания) //VZDELÁVANIE– KULTÚRA – DUCHOVNOSŤ. Od homo loquenes k homo spiritualis. Zbornik z medzinárodnej vedeckej konferencie. –  Prešov, 2012. S. 103- 113.

Архетипы Матери и Богоматери в художественном мироотражении Максима Богдановича (1891-1917) (К юбилею выдающегося белорусского поэта) //VZDELÁVANIE– KULTÚRA – DUCHOVNOSŤ. Od homo loquenes k homo spiritualis. Zbornik z medzinárodnej vedeckej konferencie. –  Prešov, 2012. S. 270- 285.

В.Г.Распутин и славянство // Время  и творчество Валентина Распутина: Международная научная конференция, посвященная 75-летию В.Г.Распутина /ФГБЩУ ВПО “ИГУ”; (отв. ред. И.И.Плеханова). -  Иркутск: Изд-во ИГУ, 2012. С. 12-22.

Наконт беларускай рэцэпцыі твораў Іва Андрыча <...> // Спадчына І.Я. Навуменкі і актуальныя праблемы літаратуразнаўства: зборнік навуковых артыкулаў / рэдкал. І.Ф. Штэйнер (гал. рэд.) [і інш.] М-ва адукацыі РБ, Гомельскі дзяржаўны ўн-т імя Ф. Скарыны. - Гомель : ГДУ імя Ф. Скарыны, 2012.   С. 125 – 130.

Неспадзяваная рэтраспекцыя замежнай паездкі песняра // Янка Купала. “Мне сняцца сны аб Беларусі…” Зборнік. – Мінск: Мастацкая літаратура, 2012. С. 472-483, 176.

Настаўнікам, вучням, аматарам //  Уладзімір Гніламёдаў: “Заставацца сабой…” / уклад. М.Мікуліч. – Мінск: Выд. “Четыре четверті”, 2012. С. 98-101.

Памежжы і новыя межы // Эліза Ажэшка ў эстэтычнай прасторы славянскіх краін. Зборнік артыкулаў. – Мінск: Кнігазбор, 2013. С. 20-23.

Духовный наследник святой праведной Софии Слуцкой – архимандрит Слуцкого Свято-Троицкого монастыря Михаил (Козачинский) // Верныя веры бацькоў: зборнік матэрыялаў Міжнароднай царкоўна-навуковай канферэнцыі, прысвечанай спачыну св. Прав. Сафіі Слуцкай і 400-годдзю заснавання Свята-Петра-Паўлаўскага сабора ў Мінску (Мінск, 3 мая 2012 г.) / Рэдкалег. І.А.Чарота, Л.Я.Кулажанка. – Мінск: Прыход Свята-Петра-Паўлаўскага сабора, 2013.  С. 103 – 118.  

Янка Купала ў Сербіі. // Мова – літаратура – культура. VII Міжнародная канферэнцыя, прысвечаная 130-годдзю з дня нараджэння Янкі Купалы і Якуба Коласа.   (Мінск, БДУ 27-28.09.2012). Зборнік навуковых артыкулаў / Пад агульн. Рэд. Т.І.Шамякінай. – Мінск: Выд. Цэнтр БДУ, 2013. С. 413-417.

Андрићево дело у Белорусији. Особености рецепције; Творчая спадчына Іва Андрычы: Беларускі погляд; Иво Андрић у Белорусији. Библиографија // Андрић између Истока и Запада (Научни скуп: Зборник радова). – Бања Лука: АНУРС, 2012.  С. 413- 439.  ( На сербском языке).

Православље као фактор идентификације белорускости // Национални идентитет и религија / Приредили Зоран Милошевић, Живојин Ђурић. – Београд: Институт за политичке студије, 2013. С. 289- 299.  ( На сербском языке).

О культурно-историческом значении реального воссоединения Беларуси с Россией // Будущее Союзного государства и потенциальные модели его развития. Материалы медиафорума (Москва, 14 декабря 2012 г.). – М.: Институт стран СНГ, 2013. С. 382-388.

Прауніяцкія настроі ў асяроддзі беларускай інтэлігенцыі (канец ХХ – пачатак ХХІ стст. //Православие и современность: VI Международные Свято-Михайловские чтения "400-летие явления Крупецкой иконы Божией Матери: свидетельства о стоянии народа белорусского в вере". 21-23 ноября 2013 г. Сборник докладов. Минск: Православное Братство в честь Святого Архистратига Михаила, 2013. С. 207-221.

Ондра Лысагорскі – сябар Янкі Купалы // Янка Купала: Дыялог з ХХІ стагоддзем. Х Міжнародныя Купалаўскія чытанні, прысвечаныя 130-годдзю з дня нараджэння Народнага паэта Беларусі Янкі Купалы. Матэрыялы навуковай канферэнцыі (Мінск, 20-21 чэрвеня 2012 года). – Мінск: Выдавец А.М.Вараксін, 2013. С. 282 -286.

“Елицы во Христа крестистеся…”:  Роль Крещения и Православия в формировании этнодуховного и этнокультурного пространства  белорусов // Крещение Руси в судьбах народов Беларуси, России и Украины: выбор цивилизационного  пути. Материалы международной научной конференции  (Минск, 6-7 июня 2013). – Минск: Изд. Бел. Экзархата, 2013. С. 135-142.

Iwan A.Czarota. Kosowo jako kolebka і skarbiec serbskiej duchowości w historii oraz współczesnej świadomosci wshodnich Słowian //ΕΛΠΙΣ. Czasopismo teologiczne katedry teologii prawosławnej uniwersytetu w Bialymstoku. Rocznik XV (XXVI). Zeszyt 27(40). 2013. S. 93-97. ( На польском языке).

Доказательства правды, о которой было запрещено говорить // Беларуская думка. 2013, № 11. С. 42.

Његошева «душа славјанска» /Njegoš’s Slavic Soul // Међународна научна конференција «Од Косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар ІІ Петровић Његош (1813-2013). Зборник резимеа. – Косовска Митровица, 2013.  C. 98-99.  ( На сербском языке)

Русская мысль и русский дух в восприятии богомудрого серба (Иустин (Попович) о Ф.М.Достоевском) // Русская философия в духовно-культурном пространстве Беларуси: история и современность. Материалы международного круглого стола (г. Минск, 20 сентября 2013 г.). – Мн.: Медисонт, 2013. С. 141-148.

Запрашэнне ў казачны свет славян // Ні на небе, ні на зямлі: казкі славянскіх народаў. – Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2013. С. 3-7.

Паэтычная камета (Пра паэта Драінца);  Звесткі пра аўтараў і перакладчыка // Драінац Радэ. Праклён неспакою.. – Бялград: Рівел Ко, Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2014.  С.49-51; 112-117.

Как легко  отвращать от Библии (Небезразличный взгляд) // Новая книга России. 2014. №8. С. 52-54. 

В.Г. Распутин и Сербия // Творчество Валентина Распутина: Ответы и вопросы / Под ред. И.И.Плехановой. -  Иркутск: Изд-во ИГУ, 2014. С. 16-27.

Карский Евфимий Федорович/ Литературный Санкт-Петербург. ХХ век. Энциклопедический словарь: В трех т. Т. 2. – СПб., 2014. С. 203-206.

Праблемы нашай літаратуразнаўчай кампаратывістыкі // Спадчына І.Я.Навуменкі і актуальныя праблемы літаратуразнаўства. Зб-к навуковых артыкулаў. – Гомель, 2014. С. 133-137. 

Ехо НАТО рата 1999. против СР Југославије (Перцепција Белоруса)  // Нови «хладни рат». Агресија НАТО – 15 година. Међународна конференција «Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма: Да се не заборави. – Београд, 2014. С. 150-152.   ( На сербском языке).

Његошева «душа славјанска» ( Нека запажања на основу “Писама») // Од Косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар ІІ Петровић Његош (1813-2013) . Међународни тематски   зборник. – Косовска Митровица, 2014.  C. 25-36.  ( На сербском языке).

О сути деформации самосознания белорусов // История и общетвенно-гуманитарные науки как инструмент цивилизационной войны против Русского мира / Материалы круглого стола. – Минск, 2014.  С. 103-122.

Дерусификация как деформация самосознания белорусов // Социология. 2015. № 1. С. 69-81.Јунаци приповедака Григорија  Божовића у перцепцији иностраног читаоца // Научна конференција «Поетика Григорија  Божовића”. Зборник резимеа. – Косовска Митровица, 2015.  C. 1-2.  ( На сербском языке).

Реальное против идеального: перспективы союза Беларуси с Россией // Наш современник. 2015. № 6. С. 244 – 257.

Уния и национальное самосознание белорусов //Наше православие.2015. № 8. С. 7.

Уния и национальное самосознание белорусов // Царкоўнае слова. 2015. № 39. С. 11-12; №40. С.10 -12.

Реалност, која спречава идеално: Дерусификација самосвести Белоруса и перспективе савеза Белорусије и Русије // Где ти је држава, Каине? : будућност словенских држава / приредио З.Милошевић. – Шабац: Центар академске речи, 2015. С. 210-233.  ( На сербском языке).

Унија у историји источних Словена: Библиографска грађа //UNIJA: политика Римокатоличке цркве према православним Словенима / приредио З.Милошевић. – Шабац: Центар академске речи, 2015. С. 355-371. 

Развіццё літаратуразнаўчай кампаратывістыкі ў Беларусі: гісторыя і сучасны стан; Параўнальнае літаратуразнаўства ў краінах юаславянскага рэгіёна; Сібінавіч Міадраг // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка / Укладальнік П.І.Навойчык. – Мінск: БДУ, 2015. С. 49-55; 81-84;  186-187.

Лепшыя ўзоры сербскай сатырычнай афарыстыкі// Подымя. 2016. № 1. С. 190.

С позиции совести: Валентин Распутин и славянство // Неман. 2016. № 3. С. 169 - 182.

С позиции совести: Валентин Распутин и славянство // Новая книга России. 2016. №6. С. 7-15. 

То реальное, что препятствует идеальному: Дерусификация самосознания белорусов и перспективы союза Беларуси c Россией // Возвращение. Духовно- просветительский альманах. Выпуск 1. 2016. – Белгород-Губкин –Ракитное: Духовно-просветительский центр имени архимандрита Серафима (Тяпочкина).  С. 43 – 59.

Антологиjа белоруске поезиjе. – Београд: Српска књижевна задруга, Научна књига, 1993. –  199 с.

Антологиjа лирике источних Словена. –  Београд: Rіvel Co, 2000. – 157 с.

Антологија белоруске поезије. Друго, проширено издање. – Београд: Српска књижевна задруга, 2012. – 231 с.  

Драінац Радэ. Праклён неспакою. Выбраныя вершы / Укладанне, даведка і пераклад Івана Чароты. – Бялград: Рівел Ко, Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2014. – 208 с.

Йованович Т. Сербская литература средних веков. Хрестоматия / Перевод на русский И.Чароты. – Белград:  Филолошки факултет, Универзитет у Београду, 2015. -286 с.

Белорусија и Србија: Трагом узајамног упознавања и деловања. – Шабац: Центар академске речи, 2016. – 290 с.

Испод крила роде. Антологиjа савремене бjелоруске поезиjе. – Подгорица: УКП ЦГ, 2014. – 150 с.

Чосич Добрица. Заметки писателя и Президента СР Югославии 1992-1993. – Сергиев Посад: ООО «ВДВ»ПАК», 2012. – 368 с.

Српска књижевност. Антологија текстова. Избор проф. др Иван А. Чарота.  Књ. І. – Мн.: РІВШ БДУ, 2002. – 170 с.

Српска књижевност. Антологија текстова. Избор проф. др Иван А. Чарота.  Књ. II. – Мн.: РІВШ БДУ, 2003. – 226 с.

Српска књижевност. Антологија текстова. Избор проф. др Иван А. Чарота.  Књ. III. – Мн.:БДУ, 2004. – 132 с.

Српска књижевност. Антологија текстова. Избор проф. др  Иван А. Чарота. Књ. IV. – Мн.: БДУ, 2006. – 115 с.

Српска књижевност. Антологија текстова. Избор проф. др Иван А. Чарота.  Књ. V. – Мн.: БДУ, 2007. – 156 с.

Razlogi za medsebojno zanimanje // Delo (Ljubljana).  1984,  18 auq. S. 29 

Украïнсько-хорватські літературні взаємини в ХІХ – ХХ ст. // Радянське літературознавство. 1988. № 8. С.72 –73 (На украiнск. мове).

Трагом узаjамног упознавања и деловања (Преглед белоруско- jугословенских књижевних веза) // Мостови (Београд).  1989. № 2 (78).  С. 124 –  137 (На сербскай мове).

Bibliografija belorusko-jugoslovenskih književnih veza (1) // Prevodilac (Beograd).  1990. Br. 4.  S. 70 – 79.

Bibliografija belorusko-jugoslovenskih književnih veza (2) // Prevodilac (Beograd).  1991. Br. 1-2.  S. 77 – 83.

Bibliografija belorusko-jugoslovenskih književnih veza (3) // Prevodilac (Beograd).  1991. Br. 3-4.  S. 82 – 87.

Земља под белим крилима // Погледи (Крушевац). 1991. Бр.145. С.38 – 41 (На сербскай мове).

Утвердилась связь (А.А. Блок и Белоруссия) // Блок и литература народов Советского Союза. –  Ереван: Изд. ЕГУ, 1991.  С. 280 – 297.

Перевод в условиях  двуязычия  // Литература и перевод: проблемы теории. –  М.: Прогресс, 1992.  С.18 – 24.

Преломи, распућа и суштина   исконска // Савременик (Београд).    1993, Бр. 9/10/11.  С.41 – 50 (На сербскай мове).

Проблеми превода у условима билингвизма //  Збиља- Reality (Београд). 1994, 30 април.  С.26  (На сербскай мове).

Характер и образотворчество белорусов (Некоторые особенности) // Зборник Матице Српске за славистику (Нови Сад).  1994. Бр. 46 –47.  C.71 – 88.

Spiritual genotype of a belorusian tradicional and contemporary culture // Збиља- Reality (Београд).  1996, 31 октобар.  С. 11 (На англійскай мове).

Шолохов и белорусская литература (К основным аспектам проблемы)  // Научно дjело академика Милосава Бабовића. Зборник Црногорске академиjе наука и уметности. – Подгорица, 1996.  С. 224 – 240.

Актуальные проблемы изучения и преподавания сербской литературы в условиях Белоруссии // Изучение и преподавание сербохорватского языка и югославянских литератур в инославянской среде. (Мат. междун. науч. конф.). –   М., 1996. С.83 – 85.

Przetłumaczyć głоs Boga  // Przegląd Prawosławny. 1996. №3. S.17 (На польскай мове).

Прилог jедног белоруса заjедничкоj молитви писаца света у Белом граду тренутка црног (18. 0ктобра 1995) // Збила- Reality (Београд).   1996,  Бр. 21-22-23. С. 28 ( На сербскай і балгарскай  мовах). 

Oswieciciele nie heroji // Przegląd Prawosławny. 1998, N 6.  S. 27 –29 (На польскай мове).

Co o tym sądze? // Przegląd Prawosławny.  1999. N 5.S.11 – 14 (На польскай мове).

Стид због мученика на Балкану // Политика (Београд). 9.06.1999. (На сербскай мове).

[О русской духовной поэзии] // Przegląd Prawosławny. 2000, № 5. S. 20.

Стид због мученика на Балкану // Збиља /Reality, 2000. № 57 – 59.  С.29 (На сербскай мове).

Тhe Dotted Line of Michal Zapolski’s Life // Збиља /Reality, 2000. № 60 – 61, С. 9 (На англійскай мове).

Десанка Максимовић и Белорусиjа // Дело Десанке Максимовић у токовима српске књижевновности. Зборник радова. – Београд: Задужбина Десанке Максимовић, 2000.  С. 86 – 91. (На сербскай мове)

О национальном, государственном и святом // Новая книга России. 2001. № 5. С. 2 – 6.

Jednota Slovanov – bjeloruský pohĺad //Slovenské pohĺady (Bratislava). 2001.N. 7 – 8. S. 232-245 (На славацкай мове).

О Европи, Белорусиjи и Србиjи  // Књижевне новине. 2001, 1-15 јул. Бр. 1037. С. 14-15. (На сербскай мове)

O vlasti, Európe a globalizácii (Refleksie Bielorusa) / Preložila Dagmar Kovárova// Literárny Týždenník. 2.5. 2002 (№18).S. 5. (На славацкай мове).

O vlasti, Európe a globalizácii (Refleхie Bielorusa) / Preložila Dagmar Kovářová// Vichor globalizácie. Bratislava: Jamex, 2002.S. 5 – 26. (На славацкай мове).

Povaha a obrazotvornost’ Bielorusov (Nektoré zvláštnosti) / Študiu z ruštiny preložila Olga Duhanová, cast z bieloruštiny Natália Kysel’ová, zo srbčiny Ján Jankovič // Labyrynt sveta a Slovania (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2003. S. 21 –  45( На славацкай мове).

О путу ка Храму – о путу преображења // Василевски Ристо. Храм, ипак  Храм. Друго, допуњено издање. Смедерево: ИП Арка, 2003. С. 135- 138. (На сербскай мове).

Беларускія пісьменнікі і філолагі як носьбіты ідэі славянскай узаемнасці: Спроба агляду    // O spoločnỳch hodnotách v slovensko-bieloruských vzťahoch = Аб агульных каштоўнасцях у славацка-беларускіх сувязях.  Banská Bystrica, 2004.  С. 67 – 74.

 Slovanská literárna vzájamnosót’ – minulost’ bez budúcnosti? /  Preložila doc. PhDr Natália Kysel’ová, Csc // Evrópska únia – nádeje a pochybnosti  (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2004. S.5 –  21( На славацкай мове).

Prošlost i sadašnjost belorusko-srpskih književnih veza / Prevod Radmile Mečanin // Prevodna književnost. Zbornik radova XXVII-XXVIII Рrevodilačkih susreta 2002-2003. godine. Beograd, 2005. S. 60-65 (На сербскай мове).

Pravoslavna Belorusija in globalizacija/ Prevod iz ruščine Stepanka Lovše // Dvatisoč.  2005. St. 171, 171, 173. S. 28-37(На славенскай мове).

О путу ка Храму – о путу преображења // Беседе о Храму. Смедерево: ИП Арка, 2005. С. 157- 161. (На сербскай мове).

О значају ћирилометодијског наслеђа за Белорусе // Срби губе своје писмо. Излагања са симпозиума «Данашњи положај писма српског језика и како (са)чувати ћирилицу у српском народу и његовом језику». – Нови Сад: Ћирилица, 2005. С. 98-104. (На сербскай мове).

Bieloruský spisovateľ pred realitou a virtualitou /  Preložila doc. PhDr Natália Kysel’ová, Csc // Bytie a čas (kultúry) (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2005. S.21 – 31( На славацкай мове).

Bratislava – mesto, kde slávia bratstvo /  Preložila doc. PhDr Natália Kysel’ová, Csc // Slovanská vzájamnosót’ (Bratislava). Ročnik V, čislo 2, jun 2005.  S.25 –  31( На славацкай мове).

K otázke literárnych vzájomných vzt’ahov malých slovanských národov (Bielorusov a Slovákov – ako príklad) v podmienkach globalizačnej multikultúrnosti /  Preložila doc. PhDr Natália Kysel’ová, Csc // Multikulturalismus – nádeje a pochybnosti  (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2006. S.5 – 15 ( На славацкай мове).

О Сибиру – са вером и надом // Др Срећко Ђукић. Сибир – земља изазова. Путописне и друге приче са Јенисеја. – Нови Сад: Speed press, 2007. С. 207-212 ( На сербскай мове).

Церковь и белорусский язык  // Aktuálne otázky Pravoslávia / Bratislava, 2007. S. 30- 41.

Ставити слово у службу Слову / Разговор водио Бранимир Нешић // Православље. Бр. 978. 15.12.2007. С.8- 10. ( На сербскай  мове). 

Белорусија у контексту глобализације и европске интеграције // Политичка ревија/Political Reviev. Год. (ХХ) VII. Бр.1/2008. С. 213-236. (На сербскай мове).

“Я буду рядом...”. Десанка Максимович: Сербия - Россия / Предисл. к кн.:  Щеглов С. Оставляю вам только слова. Красноярск, 2008. С. 5- 11.

О проблеме литературных взаимосвязей меньших славянских народов  (белорусов и словаков – как пример) в условиях глобализационной мультикультурности  // Aktuálne otázky Pravoslávia / Bratislava, 2008. S. 50- 58.

Наша общая святыня:  Косово как колыбель и сокровищница сербской духовности  в историческом и современном сознании восточных славян // Вологодский лад. 2008. № 4 (12). С. 172- 179.

Русистика перед проблемами интеграции внешней // Интегрированные подходы к конструированию содержания гуманитарного школьного образования в условиях новых стандартов: Сб. ст. по материалам Междунар. науч. конф. (Москва, 27-28 ноября 2008 г.). – М.: Федеральный институт развития образования, 2009. С.112-116.

Прадмова // O. Grzegorz Sosna, m. Antonina Troc-Sosna. Księgozbiόr. – Bielsk Podlaski-Ryboły, 2009. С. 16-17.

Janko Kupala na Slovensku  (Neočakávaná retrospekcia klasikovej zahraničnej cesty /  Preložila doc. PhDr Natália Kysel’ová, Csc // Priestor slova  (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2009. S.5 –  24 ( На славацкай мове).

Косово как колыбель и сокровищница сербской духовности  в историческом и современном сознании восточных славян //  Збиља- Reality (Београд).   2009,  Бр. 171-172-173. С. 20- 21.

Косовская битва продолжается // Простор (Алматы). 2010, №  7. С. 134- 149.

Унија у историји источних Словена: Библиографска грађа //Летопис Матице Српске у Дубровнику. Реферати и саопштења. Зборник радова І / Приредио др Момчило Суботић. Београд:Еселог, 2010, С. 405-416. 

Переводы Священнного писания на белорусский язык // Jужнословенски филолог (Београд).  2010.  Књига LXVI. С. 497–512.

Косово в литературах восточных  славян //  Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Међународни тематски зборник. Књига 2: Књижевност / Главни и одговорни уредник проф. др Драги Маликовић. Уредник друге књиге проф. др Валентина Питулић. Косовска Митровица: Филозофски факултет универзитета у Приштини, 2010. С. 473-490.

Косово као главна тема србологије у источнословенским књижевностима // Књижевна историjа (Београд). 2010. Бр. 140-141. С. 47-58.

Благаверны князь Канстанцін (Васілій) Астрожскі  //Cerkiewny Wiestnik / Церковный Bестник (Варшава). 2011, № 1. С. 17-24.

Унија и национално самосазнање Белоруса // Збиља- Reality (Београд). Мај -аугуст 2011. Год. ХХI. Бр. 191 -194.  С. 8-10 (На сербскай мове).

Prebúdzat’ zdravý rozum a aktuvitu ducha (O poslaní  Jána Tužinského) / Preložila doc. Natália Muránska, PhD. // Náš jubilant Ján Tužinský . – Nitra: FF UKF v Nitre, 2011. S. 20-23. (На славацкай мове).

Maxim Bahdanovič ako pevec slovanstva a “neopakovatel’nej krásy” Bieloruska // Literárny (dvoj)týždenník. R. XXV. 29.02.2012. S.4. (На славацкай мове).

Maxim Bahdanovič ako pevec slovanstva a “neopakovatel’nej krásy” Bieloruska / Z bieloruštiny preložila doc. PhDr Natália Korina, Csc // Pаrtokratizmus a demokracia  (Slovensko – Evropa – svet). Bratislava: CCW, 2012. S.5 –  18 (На славацкай мове).

 Россия и славянство. – Ословесить жизнь нашу // Православное книжное обозрение (Москва). 2012. № 5(18). С. 94-99. 

Белорусы и общерусское этнодуховное пространство (Православие как определяющий фактор самосознания) // „Русский мир – ХХ1 век“. Серафимовские чтения. – Ракитное – Воронеж, 2012. С. 43-54.

 О реально значимом и оптимальном статусе русского языка вне России // Слово. РУ: Балтийский акцент. 2012. № 2. С. 49-55.

Об этнодуховном простанстве белорусов (Православие как определяющий фактор самосознания) //VZDELÁVANIE– KULTÚRA – DUCHOVNOSŤ. Od homo loquenes k homo spiritualis. Zbornik z medzinárodnej vedeckej konferencie. –  Prešov, 2012. S. 103- 113.

Архетипы Матери и Богоматери в художественном мироотражении Максима Богдановича (1891-1917) (К юбилею выдающегося белорусского поэта) //VZDELÁVANIE– KULTÚRA – DUCHOVNOSŤ. Od homo loquenes k homo spiritualis. Zbornik z medzinárodnej vedeckej konferencie. –  Prešov, 2012. S. 270- 285.

В.Г.Распутин и славянство // Время  и творчество Валентина Распутина: Международная научная конференция, посвященная 75-летию В.Г.Распутина /ФГБЩУ ВПО “ИГУ”; (отв. ред. И.И.Плеханова). -  Иркутск: Изд-во ИГУ, 2012. С. 12-22.

Андрићево дело у Белорусији. Особености рецепције; Творчая спадчына Іва Андрычы: Беларускі погляд; Иво Андрић у Белорусији. Библиографија // Андрић између Истока и Запада (Научни скуп: Зборник радова). – Бања Лука: АНУРС, 2012.  С. 413- 439. (На сербскай мове).

Православље као фактор идентификације белорускости // Национални идентитет и религија / Приредили Зоран Милошевић, Живојин Ђурић. – Београд: Институт за политичке студије, 2013. С. 289- 299. (На сербскай мове).

О культурно-историческом значении реального воссоединения Беларуси с Россией // Будущее Союзного государства и потенциальные модели его развития. Материалы медиафорума (Москва, 14 декабря 2012 г.). – М.: Институт стран СНГ, 2013. С. 382-388.

Kosowo jako kolebka і skarbiec serbskiej duchowości w historii oraz współczesnej świadomosci wshodnich Słowian //ΕΛΠΙΣ. Czasopismo teologiczne katedry teologii prawosławnej uniwersytetu w Bialymstoku. Rocznik XV (XXVI). Zeszyt 27(40). 2013. S. 93-97. ( На польскай мове).

Његошева «душа славјанска» /Njegoš’s Slavic Soul // Међународна научна конференција «Од Косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар ІІ Петровић Његош (1813-2013). Зборник резимеа. – Косовска Митровица, 2013.  C. 98-99. (На сербскай мове).

Паэтычная камета (Пра паэта Драінца);  Звесткі пра аўтараў і перакладчыка // Драінац Радэ. Праклён неспакою.. – Бялград: Рівел Ко, Мінск: Выдавецкі дом “Звязда”, 2014.  С.49-51; 112-117.

Как легко  отвращать от Библии (Небезразличный взгляд) // Новая книга России. 2014. №8. С. 52-54. 

 В.Г. Распутин и Сербия // Творчество Валентина Распутина: Ответы и вопросы / Под ред. И.И.Плехановой. -  Иркутск: Изд-во ИГУ, 2014. С. 16-27.

Карский Евфимий Федорович/ Литературный Санкт-Петербург. ХХ век. Энциклопедический словарь: В трех т. Т. 2. - СПб., 2014. С. 203-206.

Ехо НАТО рата 1999. против СР Југославије (Перцепција Белоруса)  // Нови «хладни рат». Агресија НАТО – 15 година. Међународна конференција «Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма: Да се не заборави. – Београд, 2014. С. 150-152. (На сербскай мове).

Његошева «душа славјанска» ( Нека запажања на основу “Писама») // Од Косовског завета до Његошевог макрокозма: Петар ІІ Петровић Његош (1813-2013) . Међународни тематски   зборник. – Косовска Митровица, 2014.  C. 25-36. (На сербскай мове).

О дерусификации самосознания белорусов (Тревожные размышления вслух) // Трибуна русской Мысли. № 16 (« Россия и славянский мир»). С. 253-260.

Јунаци приповедака Григорија  Божовића у перцепцији иностраног читаоца // Научна конференција «Поетика Григорија  Божовића”. Зборник резимеа. – Косовска Митровица, 2015.  C. 1-2. (На сербскай мове).

Реальное против идеального: перспективы союза Беларуси c Россией // Наш современник. 2015. № 6. С. 244 – 257.

Реалност, која спречава идеално: Дерусификација самосвести Белоруса и перспективе савеза Белорусије и Русије // Где ти је држава, Каине? : будућност словенских држава / приредио З.Милошевић. – Шабац: Центар академске речи, 2015. С. 210-233. 

Унија у историји источних Словена: Библиографска грађа //UNIJA: политика Римокатоличке цркве према православним Словенима / приредио З.Милошевић. – Шабац: Центар академске речи, 2015. С. 355-371. 

С позиции совести: Валентин Распутин и славянство // Новая книга России. 2016. №6. С. 7-15. 

Чарота, І. А. Пясочны гадзіннік лёсу: Сербская проза ХХ стагоддзя / Укладанне і пераклад І. Чароты. – Мн.: Маст. Літаратура, 2018. – 255 с.

Чарота, И. А. У сусрет Духу: aнтологија белоруске хришћанске поезије/ Саставио, текстове приредио и предговор написао проф др Иван А.Чарота/ превела са белоруског Д.Лазаревић. –Београд: CompuTech doo, 2019. - 278 с.

Чарота, И. А. Святитель Николай Сербский. Что нам делать, чтобы лучше жить? Избранные поучения / Перевод. – Мн.: Издательство  Дмитрия Харченко, 2019. – 128 с.

Чарота И.А. Не прятаться от истины // Беларуская думка. 2019. № 7. С. 50-56; № 8 . С. 37-43.

Чарота І. А. Далягляды’2019: Замежная літаратура/ уклад.А.Карлюкевіча, В.Шніпа. – Мінск: Мастацкая літаратура, 2019. – С. 174 - 203.

Чарота І.А. Церковная уния в понимании академика Е.Ф. Карского  // Ведомости Минской Митрополии. 2019. № 2(156). С. 63-66.

Чарота И.А. В защиту мира русского // Криштапович Л.Е. Беларусь как русская святыня. – М., 2019. С. 3-4.

Чарота И.А. Знать, помнить и напоминать // Неман. 2019. № 11. С. 165-169.

Чарота И.А. Славянство в глобализационно изменившемся мире // Возвращение. Духовно-просветительский альманах. Выпуск 4. – Белгород-Губкин -Ракитное, 2019. С.48-56. Россия

Чарота И.А. Јован Пичета (1844-1920) – богослов, историчар, отац знаменитог историчара /Превела Д. Лазаревић//Летопис Матице Српске (Нови Сад, Србија). Књ. 503, св.6. Год.195. Јун 2019. С. 818- 843.

Иван А. Чарота. Јован Пичета (1844-1920) – богослов, историчар, отац знаменитог историчара (есеј) / превела са руског Дајана Лазаревић // Нова Зора (Билећа - Гацко), бр. 61/62, пролеће-лето 2019. С. 141-160.

Чарота І.А. Дыскусійныя моманты праблемы “Беларуская мова і Царква” // Беларуская мова ў сакральнай сферы: гісторыя и сучаснасць. Матэрыялы Міжнароднай навуковай канферэнцыі (Мінск, 21 лютага 2018  г.).  – Мінск: Бел. навука, 2019. С. 12-21.

Златна птица. Белоруске народне бајке / Приредио и предговор написао Иван А. Чарота; превела са белоруског Дајана Лазаревић. – Београд: Удружење поетских стваралаца, 2020. –195 с.

Купала Янко. Наслеђе / Приредио и предговор написао Иван А. Чарота; превела са белоруског Дајана Лазаревић. – Београд: Удружење поетских стваралаца, 2020. – 245 с.

Craik, Roger. In Memory Wendy Ann Craik / Роджар Крэйк. Памяці Вэндзі Энн Крэйк / пераклад Л. Пярвушынай і І. Чароты. – Мінск: Белпрынт, 2020. – 28 с.

Советы любящего отца: Избранные поучения святителя Николая Сербского / Перевод И. А. Чароты. – Полоцк: Спасо-Евфросиниевский ставропигиальный женский монастырь, 2020. –  88 с.

Чарота, І. А. Творы Янкі Купалы ў былой Югаславіі // Літаратуразнаўства. Фалькларыстыка: вучэб.-метад. дапам./ Мінск: БДУ, 2020. –267 с. –С.126-135.

Андрыч, Радамір. Літара ў белым уборы. Вершы / Радамір Андрыч; пераклад Івана Чароты // Полымя. – 2020. – № 3. – С. 98–103.

Андрыч, Іва. “Узяць чытача за руку”. Эсэ / Іва Андрыч; пераклад Ганны Навумавай, Івана Чароты // Полымя. – 2020. – № 3. – С. 93–97.

Андрыч Радамір.  Саматворны шоўк. – Няміга / [Вершы]  / Пераклад І. Чароты // Літаратура і мастацтва. 4.09.2020. –С. 12.

Чарота I. А. Пра наша скарыназнаўства: пасляюбілейныя рэфлексіі // Рэгіянальнае, нацыянальнае, агульначалавечае ў славянскіх літаратурах / П. І.  Навуменка, І.  А.  Бажок [і інш.]. – Мінск : ЮНІПАК, 2020. – С. 194–209.

Чарота, И. Франциск Георгий Скорина. Не прятаться от истины // Простор (Алматы). – 2020. – №  1. – С. 152–166.

Чарота, И. Михаил (Мануил) Козачинский в истории Сербии и Белоруссии // Язык и идентичность: Язык, литература и славянские идентичности в XVIII – XXI веках. Тематический сборник / Редактор К. Шевченко. - Белград, 2020 – С. 15–34.

Чарота, И. Михаил (Мануил) Козачински (1699–1755) у историји Србије и Белорусије// Светост и идентитет : улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа. Тематски зборник / приредиo Зоран Милошевић. – Београд : Институт за политичке студије, 2020. – С. 139–156.

Чарота И. О бајкама  уопште, а посебно о белорусским (предговор)  // У кн.: Златна птица. Белоруске народне бајке. – Београд: Удружење поетских стваралаца, 2020.

Чарота И. О реальных и мнимых препятствиях на пути к братству // Скидель. – 2020. – С. 49–54.

Чарота И. Јанко Купала: у своме роду и међу народима (поговор) // У кн.: Јанко Купала. Наслеђе. Избор из поезије највећег белоруског песника. – Београд: Алма, 2020. – С. 107–133.

Image

Ресурсы

Image
Image
jualtoto situs bandar toto togel online macau terpercaya jualtoto situs slot 4d dan bandar togel hadiah 4d 10 juta toto togel situs bandar togel online hadiah 4d 10 juta 2023 JUALTOTO: Situs Bandar Toto Togel Online Hadiah 4D 10 Juta JUALTOTO > Daftar Situs Bandar Toto Togel 4D Hadiah 10 Juta JUALTOTO > Situs Bandar Toto Togel Online Terbesar Terpercaya Situs Bandar Toto Togel Macau 4D Online Terpercaya Resmi 2023